VRINDA - VRINDAVANSKI INSTITUT ZA VAISNAVSKU KULTURU I STUDIRANJE

O autorskom pravu (i pravu štampanja i umnožavanja knjiga)

Za sve kojima je potrebna takva informacija:

Predmet: Autorska prava (copyright) u transcendenciji
Iz uprave Swami B.A. Paramadvaiti Maharaja
Vrindavan, 24. Jun 1994.

Dragi Vaisnave,

     molim vas primite moje ponižno poštovanje. Zamolio bih vas da ovo pismo odštampate kao vas štampani materijal ili da obavestite one bhakte koji su zainteresovani da diskutuju o ovoj temi. Ovim pismom bih pokušao da dam neke sugestije o tome kako Vaisnavska Siddhanta gleda na autorska prava kada je u pitanju transcendentalna literatura. “Autorsko pravo” znači, da neko tvrdi da ima neka prava zbog svog kreativnog doprinosa, i na taj način to sve postaje nespojivo sa prirodom silaznog toka božanskog znanja u ovaj svet. Duhovni učitelj je Božiji transparentni medijum, koji prenosi Njegove pouke svetu. Jednom je Srila Prabhupad, moj duhovni ucitelj, čitao “Priče o Najdivnijem”. Njegov sekretar ga je pitao zašto čita sopstvene knjige. Srila Prabhupad je odgovorio: “Ovo nisu moje knjige, one su meni izdiktirane.” Učenik dobija mantru i pouke od svog Gurua. Učenik obećava da će ostati veran poukama koje će dobiti od svog Gurua. Ne postoji nijedan drugi formalan uslov koji se postavlja pred nekog ko treba da bude prihvaćen kao učenik. Ovo jasno pokazuje da svaki učenik ima pravo i obavezu da propoveda učenje (i distribuira literaturu) svog Gurua na način za koji smatra da je najpogodniji. Jedini pravi vlasnik prava je Svevišnji Gospod Sri Krsna lično. Ali čak i on dopusta da Bhagavad-Gitu štampaju toliko mnogo različitih osoba. Međutim, samo će istinski bhakte dobiti blagoslov Bhakti štampajući Bhagavad-Gitu. Jedino Krsna može da odlučuje o tome koji je učenik zaista kvalifikovan da prenosi čistu poruku svog Gurua. Zato svi pokušaji koje čini bilo koji pojedinac ili institucija, u cilju propagiranja ekskluzivnog prava na zasluge prethodnog Acarije, nije u skladu sa transcendentalnim zakonom. Acarije žele da se njihova učenja prenose naniže preko njihovih učenika i ostalih iskrenih Vaisnava. Jedino sopstvenom ličnom kvalifikacijom a ne bilo kakvim imenovanjem osoba može da bude prihvaćena kao kvalifikovana da predstavlja svog duhovnog učitelja ispravno. Bilo bi kontradiktorno prirodi naše Siksa Guru Parampare i onome što su Vaisnava Acarije naglašavali, kada bi se tampanje svetih spisa i njihovo deljenje ograničilo na samo jednu osobu ili instituciju. To nije ispravno jer su svi Acarije, kao Srila Prabhupad, želeli da njihove knjige svi dele i da se svakome dele. Sve vrste zahtevanja autorskog prava, čime bi se broj štampanih i podeljenjih knjiga smanjio ne može biti u interesu Guru Parampare.

     Nemojte da zaboravite da svaka Vaisnavska misija prirodno želi da koristi literaturu koju štampa i distribuira kako bi potkrepila svoj cilj kroz štampanje pozivnica (poziva ljudima) u svojim knjigama. Istorija je pokazala kako je imovina (objekti i imanja) koju su posedovale misije velikih Acarija, ponekad završavala u rukama svetovnih ljudi koji nisu bili svesni svetog znacenja takvih mesta. Medjutim, takve osobe nisu imale mogućnosti da traže pravo vlasništva nad učenjima i rukopisima njihovog Gurua i Acarija osnivaca.

     Ovo je veoma važno zapažanje. Dobro je poznata činjenica da su naslednici nekih Acarija bili neuspesni u nastavljanju linije čiste devocije, i da su nekada njihovi učenici oni koji su zaista nastavili Sampradayu. Nažalost, na takav način, zbog neuspeha nekih vodećih članova nekih Vaisnavskih misija, imovina koju je njihov Guru uspostavio postala je predmet prepirke i zloupotrebe. Medjutim, učenja bilo kog istinskog Gurua su vlasnistvo svih onih koji prenose pravi duh poruke. S obzirom da nije moguće unapred odrediti ko je zaista kvalifikovan učenik, jasno je da svi imaju pravo da propovedaju poruku svog Gurua, kao i da štampaju i distribuiraju njegova učenja.

      Možemo videti da takav zaključak podržavaju postojeće Vaisnavske tradicije. Na primer: Svi Gaudiya Mathovi slobodno štampaju knjige prethodnih Acarija. ISKCON je štampao Brahma Samhitu, koju je ranije štampao Srila Bhaktisiddhanta Sarasvati. Sve Gaudiya Vaisnave pevaju pesme koje su ispevali Bhaktivinod Thakur i Nrottama das Thakur.

      Prirodno je da su Vaisnave veoma srećni ako bilo koji drugi Vaisnava štampa i deli svetu Vaisnavsku literaturu bilo kog autora, znajući dobro da će Krsna i autor biti veoma srećni jer će još više duša saznati za božansku istinu. S obzirom da jedino Krsna može da vodi nekoga do njegovog duhovnog učitelja (Brahmanda Bhrahmite kona...), pogrešno je misliti da neko može da nezakonito zloupotrebi učenja bilo kog Gurua štampajući i deleći njegove radove.

     Zbog praktičnih razloga ne postoji prepreka da se koordinira rad na urednistvu i štampanju knjiga prethodnih Acarija u zajedničkom trudu mnogih misija. Međutim, to se može jedino postići ukoliko je cilj izdavačke kuće transparentan i poznat svima koji učestvuju u tome. Srila Prabhupad je lično ohrabrivao svoje učenike da pišu čak i dok je on lično bio prisutan na planeti. Kako učenik može da piše ako nema dozvolu da citira svog Gurua i da štampa njegova dela? Srila Prabhupada je započeo mnogo različitih ogranaka svoje izdavačke kuće koja se zove BBT. Ja sam lično (B.A. Paramadvaiti) bio odgovoran za mnoge BBT ogranke od 1973 do 1979. (Za svedski, danski, finski i portugalski.) Srila Prabhupad nam je dao potpunu slobodu u tome šta ćemo da pripremamo za štampu i zadovoljno je pozdravljao svaku novu knjigu. Njegova briga bila je da sva energija bude potrošena za Krsnu. Svaki učenik Srila Prabhupada kao i iskreni sledbenici od nekog od učenika Srila Prabhupada, potencijalno su kvalifikovani da osnuju transcendentalnu izdavačku kuću, i na taj način započnu izdavanje knjiga Srila Prabhupada i Srila Sridhar Maharaja kao rukopise svih ostalih prethodnih Acarija. Takođe je neophodno da svaki ogranak koji se bavi transcendentalnom štampom ili udruženje Vaisnavskih preduzetnika, bude transparentno u svojim finansijskim odnosima pred svim svojim donatorima i saradnicima. Kao što izreka kaže: Čist račun, duga ljubav. Ljubav i poverenje, uz dobru administraciju. Činjenica je da smo svi mi jedna porodica, jer svi pripadamo istom drvetu Gospoda Caitanye. Veoma je razočaravajuće kada članovi porodice ne mogu da prepoznaju svoje ostale rođake. Da li je Srila Prabhupad manje značajan u Vaisnavskoj istoriji od Srila Jiva Goswamija? Zamislite da Gospodin Pancho Goswami iz Radha Damodar Templa pokušava da naplati autorski honorar za svaku knjigu objavljenu od strane bilo kojeg Vaisnave, a koju je napisao Srila Jiva Goswami. Već je dovoljno žalosno to što toliko predivnih imanja, kao što su hramovi Goswamija i mnogi drugi nedavni primeri koji to potvrdjuju, sto su bili taoci tolike godine, zloupotrebljavani za lično bogaćenje, i što su učinjeni nedostupnima onima koji su se usprotivili takvim uslovljavanjima. Došlo je vreme da se istinska siddhanta postavi kao jasan fokus. Čak je i Berlinski Zid morao da padne. Potčinjenost je jedino poželjna u odnosu na savršeni ideal. Medjutim, i tada je ona dobrovoljna. Naslednici nekog Acarije, čak i ako su dobili neke određene položaje, treba da znaju da njihovi Godbraderi imaju jednako pravo i obavezu da nastave učeničko nasleđe. To je zakon učenickog nasleđa.

Sva slava Sri Sri Guruu i Gaurangi

Vas sluga Swami B.A. Paramadvaiti