Ceznja za Gospodom

Veoma dobro su poznati opisi Siman Mahaprabhua i Njegovih pratilaca koji igraju na ratha-yatra festivalu, opisani u madhya-lila delu Sri Caitanya Caritamrite Srila Krsnadasa Kaviraja Goswamija. Ne tako dobro znana, ali opet vredna da se cuje je prica o bhakti, Jagadisha Ganguli, koji nije mogao da se pridruzi ovom dogadjaju.

U vreme Sri Chaitanya Mahaprabhua, oko pre 500 godina, u Navadvip oblasti ziveo je Vaisnava po imenu Jagadish Ganguli. Ne mareci za svoje zasle godine imao je obicaj da se pridruzi Navadvipskim Vaisnavama na godisnjoj hodocasnickoj turi za Jagannatha Puri da bi ucestvovao u ratha-yatra festivalu. Kako su u to vreme Navadvipom vladali Muslimani, putovanje je bilo tesko i opasno. Svakih par kilometara hodocasnike su zaustavljale ulicne barikade koje su prelazili uz placanje poreza. Potpuno uveren u Gospodovu zastitu Jagadisha je prevazisao sve ove prepreke.

Jednog dana providjenje je uredilo da bez nekog posebnog razloga Jagadis iznenada izgubi vid i na taj nacin se pretvori u potpuno slepog starog coveka. Kada su bhakte pocele da spremaju za godisnju hodocasnicku turu za Jagannatha Puri povodom proslave ratha yatre, tada se i Jagadisha spremio kao i obicno. Iako je bio utucen i obespokojen zbog iznenadne nesposobnosti da vidi prelepi oblik njegovog voljenog Gospoda Jagannatha, tesio se cinjenicom da ce ipak biti u mogucnosti da cuje pevanje Sri Caitanya Mahaprabhua u kirtanu.

Razmisljajuci na ovaj nacin, Jagadish je zamolio Vaisnave da ga povedu, ali je ipak bio odbijen jer niko nije zeleo da provede 600 km pesaceci od Navadvipa do Jagannatha Purija sa slepim i starim covekom. Vise puta moleci Vaisnave da ga povedu, kako je njegova zelja i ceznja da sretne svog voljenog Gospoda bila veoma jaka, konacno se jedan Vaisnava sazalio na njega i slozio se da ga povede. Sreca Jagadisha Gangulija nije znala za granice pa je uzviknuo: "Icicu na ratha-yatru, icicu na ratha-yatru!"

Sledeceg dana Jagadish Ganguli je cekao na dogovorenom mestu. Vreme je prolazilo a Vaisnava se nije pojavio. Konacno shvatajuci da mora da se Vaisnava predomislio i da nece ispuniti obecanje da ga povede sa sobom, Jagadish je pao u ocaj: "O, Gospode Jagannath, Ja necu dobiti tvoju milost da dodjem tebi. Meni nije dozvoljeno da budem na Tvojoj ratha-yatri. Kako je beskorisno moje postojanje!"

Te noci u snu, Gospod Jagannath mu se pojavio i poucio ga: "Moj dragi bhakta(o), ustani! Okupaj se u Gangi gde ces naci komad drveta (balvan, panj). Odnesi ga drvodelji obolelom od lepre i reci mu da izdelje bozanstva Jagannatha, Baladeve i Subadre. Nakon sto budu zavrsena napravi hram na istom mestu i pocni sa obozavanjem Mene, Baladeva i Subadre."

Probudivsi se iz svog nesvesnog stanja tesko da je mogao da poveruje. "Jagannatha Swami se meni pojavio u snu?! To je cak i bolje nego odlazak na ratha-yatru" Smesta se povinovao uputstvu njegovog voljenog Gospoda, uzeo je svoj stap i zaputio se prema Majci Gangi. To je bilo u sred noci mada dan ili noc za Jagadisha Gangulija u to vreme nije predstavljalo razliku. Njegovo staro telo i gubitak vida su predstavljali teskocu na klizavoj zemlji, mada je ipak pronasao put do majke Gange, odajuci svoje postovanje usao je u njene vode. Ne dugo posle toga udario ga je veliki balvan koji skoro da ga je udavio, i na taj nacin se vrlo brzo ispunilo predvidjanje Gospoda Jagannatha.

Uzevsi veliki balvan iz vode odneo ga je do drvodelje obolelog od lepre, (na ovom mestu opisi se blago razlikuju kao sto se nekad spominje da mu se na ovom mestu povratio vid, ponekad to nije posebno naznaceno(pomenuto)) koji nakon sto mu je Jagadish Ganguli prisao odbio da zapocne ovaj posao jer je smatrao da mu se ovaj podsmeva, pokazao je svoje ruke obolele od lepre pune krvi i gnoja. "Ovo bi bila sama uvreda. Jednostavo zaboravi. Ja necu to da uradim"-odgovorio je. Ipak Jagadisha se zestoko raspravljao s njim sto je konacno prouzrokovalo njegov pristanak. Podnoseci nepodnoslive bolove njegove ruke su bile otvorene i krvave u ranama, on je pod velikom teskocom poceo svoj rad pretvarajuci balvan u tri prelepa bozanstva Sri Jagannatha, Baladeve i Subadre.

Nakon zavrsetka posla, zajedno, drvodelja oboleli od lepre kao i slepi Jagadisha Ganguli, bili su izleceni. Drzeci se za ruke igrali su oko bozanstava Jagannatha, Baladeve i Subadre vicuci: "Jaya Jagannatha! Jaya Jagannatha!" Dirljiva prica sama po sebi ovaj dogadjaj nas uci par stvari, neke od njih su:

Situacije u kojima se oseca jaka bol rado odvojenosti bhakte i Gospoda mogu biti stvorene ...da bi produbila ceznju i ljubav u srcu bhakte, kao sto poslovica kaze:"Odvojenost cini srce meksim"
Imati darshan sa Gospodom se ne dostize jeftino, ceznja iskrenog srca se trazi i to moze biti razlog da se Gospod razotkrije bhakti, ako On tako zeli.

Potpuno biti ubedjen u Gospodovu zastitu, naizgled materijalni nedostataka moze prouzrokovati nas duhovni razvoj.

Sri Jagannatha Ki Jaya!